Naslov bloga:
“Poznavao sam je kao veselu devojku.Devojku koja svoj osmeh nikada nije skidala sa lica,sećam se da je imala najlepši osmeh koji sam ja video.O,kako sam ja voleo kada se ona smeje.A priča,u tome je niko nije mogao prevazići.Uvek je mogla pričati,o svemu,'za desetoricu’.Volela je ona mene,itekako sam siguran u to,jer mogli su muškarci prolaziti
pored nje,ona je samo u mene gledala i nikoga nije drugog primećivala.Ali imala je ona onih svojih noći,kada joj ni do čeg’ nije bilo.Tad’ bi mene nazvala,i sve svoje strahove i tuge ispričala.Tad' sam shvatio druže,koliko mi je bitna.Promenila me na bolje.Učinila da mnoge stvari shvatim i
prihvatim ih takve kakve jesu
Mogu ti reći da mi nedostaje.Nedostaje mi moja malena,nedostaje onaj njen osmeh,nedostaju sve njene gluposti i ja
onakav kakav sam bio s njom.Nije više ista,kažu sretna je al’ ja znam da to nije to i znam da se drži obećanja,koje je zadnji put rekla.Al’ znam i to da ja više za nju ne postojim.”