Naslov bloga: ...savrsena polovina...

Hiljadu je reči malo da opišu moja osećanja, a samo su dve dovoljno jake da ti iskažem ono što prema tebi osećam. Volim te, to je sve što o meni treba da znaš!

Moja je ljubav iznikla iz ruševina moje duše. Imala sam dovoljno godina da spoznam svu patnju koju slomljeno srce može da donese. Volela sam svim žarom svoje mladosti, predala se u potpunosti, rušeći sve zidove koji su me mogli zaštiti. A onda, dok sam još letela na oblacima svoje zaljubljenosti, ne sluteći kakav me pad očekuje sa tih visokih oblaka, bila sam odbačena i prevarena, odgurnuta iz njegovog života kao poslednje đubre na ovoj planeti.

Dugo sam ostala sama. Moje srce nije imalo snage za novu ljubav. Nisam verovala da na ovom svetu postoji muškarac koji bi me naterao da se ponovo zaljubim, da još jednom poverujem u snove o sreći.

Sve dok se nisi pojavio ti…

Ali tada sam još uvek bila ranjena zver željna svoje osvete. Najradije bih jednim potezom zgazila sve muškarce na ovom svetu. Svi ste imali isti lik, lik demona koji me je uništio. Osveta je bila jedino što sam želela i nisam imala vremena da razmišljam o čudnim osećanjima koja si u mom telu probudio.

Jer iako je moje srce bilo mrtvo, a duša prazna, telo te je prepoznalo. Ono je osetilo da si ti taj savršeni deo koji mi nedostaje kako bih ponovo bila kompletna.

Ništa me nisi pitao, samo si me čvrsto grlio, ljubeći svaki delić moga lica, brišući moje suze koje su i dalje lile, i često ponavljao:  Sada je sve u redu, ja sam tu. Nikada te više neću pustiti da odeš, ti si moja savršena polovina!