I tako dođe dan kad shvatiš da si odrastao...
Kad prestaneš da pravdaš ljude i shvatiš da su jednostavno loši, da lažu i da te koriste kako stignu i da odlaze bez pozdrava i bez HVALA.
Kad prihvatiš da je život loš i težak, ali ga se više i ne bojiš.
Kad shvatiš da si presrećan, ako si blagoslovljen sa par pravih ljudi koje si zaslužio od života kao malu i jedinu pomoć.
Kad shvatiš da roditelji ne mogu da pomognu tebi već da moraš ti njima, kad shvatiš da si prepušten sam sebi i da je to što u sebi nosiš je sve što imaš i što ti sutra može doneti pobedu ili poraz, bogatstvo ili propast.
Kad znaš da para nema, ali da će se opet nekako stvoriti. 
Kad shvatiš da si posle svega što si prošao zapravo toliko jak, da ti niko ništa ne može, a da ti možeš sve samo ako veruješ i želiš.
Kad shvatiš da ćeš posle svakog pada i dugog plakanja i žaljenja samog sebe i drugih, opet ustati i smejati se. 
Mi smo sredstvo, oružje, pomoć, prijatelji i neprijatelji sami sebi.
Jedina loša stvar na našem putu može biti kraj puta - mada i toga se ne treba plašiti jer svi ćemo mi na kraju umreti!
Zato ne očajavaj već čvrstim koracima i svom snagom - SAMO NAPRED...